CLEMENS MEYER

Mladi nemački pisac, Klemens Majer (1977) skrenuo je pažnju na sebe svojim prvim romanom - „Dok sanjasmo“ (Als wir träumten), a za zbirku priča „Noć, svetla“ 2008. dobio je nagradu Lajpciškog sajma knjiga. Interview STERN 17.08.2008 "Ich schreibe nicht über Schichten. Ich schreibe über Menschen. Schichten, das interessiert mich nicht. Schauen Sie zum Beispiel die Geschichte mit dem Hund (Anm. "Von Hunden und Pferden"). Der Hund ist krank, und der Mann hat kein Geld, um die Operation zu bezahlen. Wenn der die Kohle hätte, könnte ich die Geschichte gar nicht schreiben. So geht er auf die Rennbahn, setzt alles, was er hat. Das ist so existentiell. Und selbst die Figuren, die aus dem Knast kommen, sind keine schlechten Menschen. Die gehen ihren Weg wie andere Menschen auch. Häufig sind die ungeraden Wege für mich die interessantesten. Ich habe auch den ein oder anderen Irrweg hinter mir. Das kann einem nicht schaden..."   "Die Nacht, die Lichter" MDR 10.08.2008   "Of dogs and horses" GUARDIAN 15.06.2009

Tijana Spasić - Danas Knjiga

Majerovi likovi ljudi su sa margine društva, koji godinama bezuspešno čekaju posao, žive od socijalne pomoći, izdržavaju zatvorsku kaznu ili obavljaju razna zanimanja koja niko drugi ne želi, poput vožnje viljuškara u noćnoj smeni u hipermarketu ili rada na građevini. Iako su gotovo svi gubitnici, oni ne odustaju od često sasvim skromnih, ali jednako nedostižnih snova o nekom drugačijem, mirnijem životu: u kome će uspeti da sakupe tri hiljade evra ne bi li spasli život svom psu, prestati da bokserskim tučama zarađuju za život i posvetiti se porodici, otputovati van rodnog grada ili svom detetu omogućiti pristojniji život nego što su ga sami imali. Prilikom izbora likova autor se ipak ne zadržava na ljudima koji iz raznih razloga tavore pri dnu društvene lestvice, već otkriva da je moguć još teži i neizvesniji život, kakav vode ilegalni emigranti sa istoka („Dolazi brod“), prostitutke („Ti imaš lepu kosu“ i „Putovanje na reku“), kao i ljudi koje boja kože u svako doba dana i noći može da dovede u smrtnu opasnost.

Uz naglašene socijalne motive, ove priče vezuje i to što se sve odigravaju u okolini Lajpciga, u kome je i sam autor odrastao. Društvo u kome se likovi kreću ostavlja sve manje mesta za individualnost, a uprkos prividnoj uređenosti, nasilje je prisutno na svakom koraku: u priči „Još sam tu“, crni bokser jedva uspeva da pobegne razjarenim rasistima, dok završnica priče „O psima i konjima“ unosi sumnju da će teško skupljeni novac za operaciju psa završiti u rukama lopova. Destruktivnosti su skloni i sami junaci koji utapaju svoje frustracije u alkoholu, drogama i ogromnim količinama hrane, a ponekad, kao u pomalo karverovskoj priči „U prolazima“, odlučuju se na iznenadna samoubistva koja ostavljaju za sobom nerazumevanje i prazninu.

Kao što sugeriše naslov, doba dana kada se radnja odvija najčešće je noć, a lajtmotiv je svetlo: plamen upaljača, žuto svetlo uličnih lampi, šarena svetla noćnih barova i sportskih kladionica, reflektori automobila i brodova u lukama. Iako ovim pričama ne nedostaje poetičnosti, to je ipak drugačija margina od one o kojoj su pisali Bukovski ili Orvel, jer u njoj nema nimalo romantike. Noćna svetla sve vreme sijaju, ali ona ne zovu na prepuštanje makar i kratkotrajnim zadovoljstvima, već predstavljaju samo trenutne bleskove posle kojih tama izgleda još dublja.

Uprkos mračnim temama kojima se bavi, Majer ne zatvara potpuno horizonte svojim junacima, koji i posle mnogih neuspeha ne deluju definitivno poraženo. Autor takođe pokazuje retku sposobnost da na malom prostoru, koji dopušta kratka priča, oživi likove i situacije, a posebno je uspešan u bavljenju komplikovanim međuljudskim odnosima, prijateljskim, ljubavnim i onim koji su negde između. Čitalac tu i tamo mora da uloži napor da se razabere u tokovima svesti ostavljenih ljubavnika ili halucinacijama narkomanskih ovisnika, ali biće za taj trud solidno nagrađen - kada bi u zbirci bila samo priča „Debeli Voli“, tragična verzija „Lolite“, lišena cinizma i erotičnosti, vredelo bi je preporučiti.