U Japanu je vrhunac pomame za junjakinjom trkačkih staza Haru-urara (eng. Glorious Spring). Razlog je njen 106 poraz zaredom od 1998. godine. Više od 10,000 gledalaca ju je bodrilo kao 10. u cilju od 11 grla. Ovoga puta ni prvi džokej Japana nije pomogao. Samo četiri puta je bila druga uz ukupnu zaradu od $9,300. Ali... Već je bilo planirano njeno povlačenje iz trka, kada je prošle godine privukla pažnju javosti i postala opšta miljenica. Organizuju se turistički izleti, prodaju majice, kape i ostali suveniri sa njenimlikom i  imenom. Mnogi čuvaju tiket sa njenim imenom kao talisman protiv saobraćajnih nesreća(!?). Kako trči sa ružičastim blinkersom, pojavljuje se u mnogim reklamama. Prošle nedelje je izdata i pesma posvećena njoj, a planira se i film. Vest o poslednjem startu je bila druga po redu na svim nacionalnim tv stanicama. Čak su i političari "ušli" u priču:  ``I'd like to see Haru-urara win, even just once,'' premijer Junichiro Koizumi nedavno u parlamentu Japana ``The horse is a good example of not giving up in the face of defeat.'' A gde smo tu mi?

video dodat 2016

Joseph Oller, izumitelj totalizator klađenja, jedan je od  najpoznatijih likova Pariza sa kraja 19. i početka 20.veka (suosnivač poznatog Moulin Rouge-a 1889). Rođen je 1839 u mestu Terrassa, Španija. Njegova porodica ce seli u Pariz 1842. Kada je napustio fakultet u Parizu kako bi pohađao univerzitet u Bilbau, pažnju su mu privukle borbe petlova. Žestoke svađe a katkad i nešto više od toga su bile redovna pojava koja je pratila ovde tako omiljenu zabavu. Došao je na ideju da postavi standarde i pravila pri klađenju pri čemu iznos dobitka niko ne bi mogao dovesti u pitanje. Ovo je i međunarodno priznat početak totalizator klađenja. Svoj patent je registrovao 1868. i nazvao ga je "Poule Oller". Način ovakvog - sigurnog klađenja je brzo dobijao na popularnosti, te su uskoro za njim pokazali interesovanje i hipodromi u Parizu. Kompanija koja je kasnije nasledila poslovanje prvobitne 1949. godine, nazvana je Societe' d'Exploitation du Pari Mutuel Oller ili SEPMO. To je ona ista kompanija čiji je kompjuterizovani sistem klađenja (prvi kod nas) instaliran na beogradskom hipodromu 1989. Danas SEPMO posluje pod imenom Autotote France (otkupljen 1994) u okviru američke kompanije Autotote - Scientific Games i pokriva kompletnu mapu Francuske provanse kao i tehničku podršku na svim pariskim hipodromima. Autor sajta je imao čast i zadovoljstvo da upravlja prvim i jedinim sistemom takve vrste kod nas.

Rekordna isplata na klađenju u NY na Pick 6 od dva tiketa po $1,120,287. Prethodna najveća suma je takođe bila na Pick 6 i to aprila 1990. i iznosila je $767,998. Presudna je bila pobeda Seattle Fitz-a ispred favorita Evening Attire u handikapu na Aqueduct-u.

Back in time...(2) Jockey Club je sačinio prva pravila po kojima su održane prve trke kakve poznajemo danas. Uspostavljanje standarda o kvalitetu grla u trkama je dovelo i do određivanja pojedinih trka za repere kvaliteta generacije. Od 1814.godine pet trka se određuju za "klasike", od kojih tri otvorene za trogoda muška i ženska grla čine triplu krunu: "2000 Guineas", "Epsom Derby" i "Saint Leger Stakes"; tu su još dve trke za omice - "1000 Guineas" i "Epsom Oaks". Jockey Club je takođe preduzeo korake ka dovođenju u red odgoja puinokrvnih grla. James Weatherby, čija je porodica bila zaposlena na računovodstvenim poslovima u klubu je dobio zadatak da popuni pedigre i istorijat svakog grla koje je trčalo u Engleskoj do tada. Tako je 1791 kao rezultat predanog rada objavljen prvi stud book - "Introduction to the General Stud Book".

Back in time...(1) Kada su se krstaši u XII veku vratili sa pohoda na Jerusalim, u Englesku su doveli i konje arapske rase. Tokom 400 godina ukrštanja sa domaćim rasama, pažljvom selekcijom sa akcentom na brzini i izdržljivosti, došlo se do rase koju danas poznajemo kao engleski punokrvnjak (thoroughbred). Za vreme vladavine Kraljice Ane (1702-1714) trke konja postaju profesionalni sport, a uvodi se i klađenje. Vremenom se uvećava nagradni fond trka kako bi se privukla najkvalitetnija grla, što je opet, pospešilo odgoj i trening grla. Tako se ukazala potreba i za centralizovanjem autoriteta, pa je 1750 u Newmarketu osnovan Jockey Club...

U SAD je sprovedena anketa koja je prva asocijacija na spominjanje "horse racing". Možda je rezultat iznenađenje, a možda i ne... 70% Seabiscuit, 30% Funny Cide. A kod nas?

Zamislite da je kvota na vašem tiketu na osvajača triple krune preko 11,000:1? Tome se upravo nada David Scheuermann iz New Orleans-a koji je sačuvao nenaplaćen tiket na $2 na pobedu Affirmed-a u "Belmont Stakes" 1978.  Toga dana kada je sada još uvek poslednji osvajač triple krune za vrat dobio trku ispred svog arhi-rivala Alydar-a, Scheuermann se na Belmontu našao iz čistog hira. Naime, iako nije zaljubljenik u konjske trke, u to vreme 23-godišnji pilot mornaričke avijacije je svojim privatnim malim avionom odleteo prvo u Atlantic City da obiđe kazina otvorena te godine, te je "skočio" do NY jer je Affirmed imao dobre šanse da osvoji triplu krunu. Posle trke je i naplatio nekoliko dobitnih tiketa, ali je jedan na pobedu sačuvao. David je bio na Belmontu i ove godine kada Funny Cide nije uspeo da osvoji triplu krunu. Da je Funny Cide uspeo, ne bi bilo moguće sačuvati četvrt veka dobitni tiket, jer današnji tiketi se "štampaju" na termički osetljivom papiru sličnom fax papiru, te otisak bledi tokom vremena. Zastupnik National Racing Museum & Hall of Fame, Saratoga Springs, NY je izjavio da je po svoj prilici tiket autentičan. Scheuermann koji se danas bavi prodajom opreme za kuglanje preko interneta je odredio i početnu cenu "aukcije" poslednjeg nenaplaćenog tiketa na pobednika triple krune: $25,000. Anyone?

Alydar i Affirmed u istorijskom finišu "Belmont Stakes" 1978  
Pogledajte:  USA Triple Crown >>     Belmont Stakes - najteža stepenica do triple krune >>   Affirmed vs Alydar >>