DANAS - SPORTSKA RUBRIKA
priprema: Đurica Sremac
ARHIVA
2011 . 2013
DANAS kompilacija članaka
Novi optimizam kod galopera u Srbiji
Preko stotinu prisutnih bilo je na svečanoj sednici Uduzenja za Galopski Sport Srbije koja je održana u konferencijskoj Sali hotela Majestic u Beogradu, u Petak 27.Decembra 2013 godine sa početkom u 19.časova.
Na svečarskom dnevnom redu pored redovnih tačaka koje su se odnosile na konačnu potvrdu rezulata iz 2013 godine i generalnog handikapa na kraju 2013 godine, proglašeni su i najbolji Trener, Džokej, Štala i najbolje grlo u 2013-toj godini. Najuspešniji trener je Pajić Dušan inače ranije dugogodišnji trener ergele Surčin, najuspešniji džokej je Goran Mešetović koji je jahao za razne štale, a najuspešnija štala je štala Perjanik čije se grlo Black Monk okitilo Lovorovim vencem u ovogišnjem Derbiju. Najveći uspeh svakako je zabeležilo grlo Kid Frst štale Vujković iz Šapca koje mnoge iznenadilo svojim trčanjem u ovoj godini a jedno od najvećih iznenađenje je pobeda u Kupu Ljubičeva.
Pored vlasnika, trenera džokeja i novinara skupu su prisustvovali i predstavnici hipodroma na kojima su se trke održavale a predsednik Udruženja, gospodin Andija Jovićević izrazio je pun optimizam kada je u pitanju sezona 2014 sa željom da bude i više trkačkih dana ako finansijsaka situacija to dozvoli. Naš zaključak je da smo posle dužeg vremena izuzev na trkama videli veliki broj ljudi koji se bave konjičkim sportom u jednom dobroj i pozitivnoj atmosferi, pa iako je bilo puno skepticizma u ovoj godini kada je konjizam u pitanju, mišljenja smo da galopski sport kod nas i dalje ima budućnost.
Ah tah Derbi!
Reč je koja nam se uvek otme iz usta kada govorimo o Galopskom DERBIJU koji se održava u nedelju 7.jula na beogradskom hipodromu. Naravno prvo sledeće pitanje koje se postvalja je koliko ima smisla i to što se trka sa sličnim nazivom održava dan pre toga, odnosno 6.jula u Šapcu, kao i da li Srbija ima toliko puno galopskih grla da su joj potrebne dve grup trke istog naziva u dva dana. Pri tom treba imati u vidu i to da se ovo održava u 160-toj godini od održavanja prvih galopskih trka 26.aprila 1863 u Beogradu.
No bilo kako bilo ljubitelji konjizma će u subotu takođe morati da se odluče između Požarevca i Šapca jer se i u Požarevcu 6.jula održava mešoviti kasačko galopski program. No vratimo se Beogradu. Sponzor ovoga 91-og galopskog Derbija ponovo je Imlek što garantuje sigurnost isplate nagrada, a sam program je veoma bogat jer ima dve preponske utakmice, pet galopskih i četiri kasačke trke. Upis u sam Derbi je može se reći odličan jer je upisano čak četrnest grla sa prema opštem mišljenju šest glavnih pretenda na osvajanje srebrne potkovice Raskoljnikov, Black Monk, Singidunum ili Guri Maximus, Toni Montana ili Silni Vuk. Naravno i ostali nisu isključeni jer trka je uvek izazov za sve.
Nažalost ono što izostaje je trka u čast džokeja koji je dobio najviše Derbija a to je Milorad Ličanin-Lika, koja se poslednje tri godine održava u različitom trkačkom danu. Kasačka trka dana je PROBNI KAAČKI DERBI u koju je ostalo upisano osam grla, gde favorite treba tražiti među Petrese, Merli AM, Latisane i Panama OAKSa.
Program u Beogradu počinje u 12,30 preponskim utakmicama prva trka je u 15,30 časova, a kladionica i dalje radi po bukmejker sistemu.
Direktore trgnite se! (Kuda ide konjički sport)
U člancima koji su predhodili pokušali smo da ukažemo na neke od prilika koje treba iskoristiti da bi se nekako konjički sport spasao od propadanja u koje je poslednjih godina počeo da klizi. Izborom gospodina Jovanovića za novog direktora hipodroma nekako se učinilo da će osoba koja je spojila svoju ljubav prema konjizmu i svoju struku uspeti da se izbori sa problemima koji postoje na Beogradskom hipodromu.
Kako vreme odmiče a na osnovu poteza koje gospodin direktor povlači sve više je skeptika koji možda s pravom govore "znali smo da neće znati ništa da uradi"! Možda su oni i u pravu jer naše iskustvo koje se činilo pozitivnim u početku sada poprima negativne konotacije.
Naime konferencije za medije koje su počele da drže četvrtkom od pre tri nedelje prestale su uz obrazloženje da su neki ljudi postavljali neprijatna pitanja direktoru?! Gospodin direktor očito ispušta iz vida da on kao osoba koja vodi javno preduzeće ima obavezu da odgovara i na prijatna i na neprijatna pitanja.
Na stranu to što ga niko nije pitao koje menadžerske reference je prikazao da bi se kvalifikovao za izbor direktora, sigurno je to da on medijsku sliku o hipodromu ne može svoditi na dva novinara koji su ujedno i saradnici na hipodromu (znači primaju honorar) a da ostale koliko god ih ima tretira kao one koji ne smeju da postavljaju neprijatna pitanja. On je očito zaboravio i preporuku pisca ovih redova na početku svog direktorovanja o organizovanju sastanka sa sportskim urednicima medija kako bi predstavio novi program direktora a koji on nije održao!
Ako bi smo išli dalje, pre desetak dana je umro naš kolega Slobodan Nikolić dugogodišnji ugledni izveštač sa hipodroma a da se direktor nije setio ni da pošalje telegram saučešća. Sećanja radi kolega Nikolić je 2003-2005 pre početka sezona predstavljao štale u sportskom žurnalu, pa gospodin Jovanović ako je čitao tada Sportski žurnal o svojoj „bivšoj“ štali je mogao pročitati sledeće:
Ime štale: MAKLER REJSING GRUP - Beograd
Boja štale: crno-žuta
Vlasnik: Bane Jovanović
Godina osnivanja: 1995
Trener: Petar Ćirović
Jahači: Petar Ćirović i drugi
Osvojeni trofeji: Ju-šampion, Trka grada Beograda...
Dvogoda grla: Il Kard(F.), Enigma, For Evr.
Trogoda grla: Bodi Gard, Rajt On, Ledi Vajs Nort.
Četvorogoci: Sekjuriti Tag, Pat Vord, Rixvej Sanset, Al Safi.
Petogoci i stariji: Tajger Hart
Potencijalni su kandidati za osvajanje Derbija ili druge značajnije grup i klasne trke.
Ovako je pisao pokojni Nikolić a vi o njemu ništa. Kada sam vam aprila rekao da je 26.april 2013 dan kada se napunilo 160 godina od prvih trka u Beogradu koje je organizovao knjaz Mihalo (1863) vaš odgovor je bio da se to tiče Konjičkog saveza Srbije iako su te trke održane na Beogradskom hipodromu, doduše kod Tašmajdana ali Beogradski hipodrom je Beogradski hipodrom.
Pored toga moram da primetim da iako mi je poznato da direktor ima široku familiju ne moraju baš svi da sede na VIP tribini, obzirom da se zna čemu služi ta tribina. Stoga mu ja kao čovek od iskustva, "preporučujem trgnite se direktore"! i počnite da budete korisniji i hipodromu i društvu, ali pri tom ne zaboravite da postoje i drugi koji takođe vole "konjizam" i žele možda i više od Vas njegov boljitak!
Kuda ide konjički sport?
Srpski Konjizam (konjički sport i/ili industrija prim.aut.) je nekoliko puta u svojoj dosadašnjoj istoriji bivao u krizi, a po pravilu svaki put je spas dolazio iz centra, odnosno iz Beograda, bez obzira koliko su i ostali regionalni centri činili sve da oni budu ti koji će spasiti obraz ovog sporta.
Čak i u vreme centralizma kada se stvaranjem velikih državnih ergela pokušavalo ostvariti značajan napredak, to je doduše polazilo za rukom no samo delimično, jer se glavna predstava uvek odigravala u Beogradu. Ovo pravilo doduše ne važi za zemlje gde je ovaj sport bilo stariji bilo razvijeniji, zato što tamo presudnu reč vodi kapital. Ne kaže uzalud da je konjizam "sport bogatih". E sada, kako u jednoj zemlji izmučenoj raznim problemima pronaći ljude koji imaju dovoljno viška sredstava i koji su spremni da ulože u razvoj Konjizma. Naravno vrlo teško, ali je zato tu Beograd u kome je neposredno ili posredno koncentracija najvećih kompanija, pa ako tu uspe nešto da se odradi onda će i ostali samo biti šlag na tortu, kako bismo rekli.
Doduše, Beogradski hipodrom već dobrih četrnaest godina nakon požara beleži stalno sve lošije i lošije dane, a ljubitelji Konjizma stalno uz sve veću kritičnost očekuju da konačno nešto ozbiljno počne da se događa u Beogradu. Krajem prošle godine posle desetak godina lutanja na čelo Beogradskog hipodroma došao je čovek sa iskustvom u konjičkom sportu, a pritom i ekonomista pred kojim su se nalazili ogromni zadaci.
Ragrađen hipodrom zbog radova na petlji, nema pristupnih boksova, nesređeno stanje sa korisnicima štala, po nekima preveliki broj zaposlenih, neisplaćene nagrade, skraćeni broj trkačih dana a pritom i pokušaj šabačkog hipodroma da preotme neke od glavnih (grup) trka. Novi direktor se opredelio da probleme rešava korak po korak u zavisnosti od materijalnih prilika a da pritom bude i ekonomski racionalan.
Ako bi sad nabrajali šta je sve urađeno, mogli bi smo da pronađemo dosta toga što ide imenovanom u prilog. Pristupni boksovi su skoro privedeni nameni, uspeo je da pripremi organizaciju dvadeset trkačkih dana koje je sinhronizovao sa hipodromima u unutrašnjosti, Šapcom, Suboticom, Požarevcom, Srbobranom... Reparirana je galopska start mašina uz uštedu nekoliko desetina hiljada eura, izgrađena sedlarnica poboljšani uslovi u svlačionici džokeja i počele redovne konferencije za novinare. Staze se održavaju u kakvom takvom stanju, uspostavljeni su normalni odnosi sa FEI-SR asocijacijom, i pronađeno srednje rešenje kako bi se prevazišao problem suđenja.
Nažalost kada je suđenje u pitanju problem "atarizovanja" je problem sudijskih odnosa koji već dugo ne uspevaju da uspostave jedinstvenu organizaciju, iako je očigledno da za nešto od oko šezdesetak trkačkih dana koliko ih ukupno bude u Srbiji broj od skoro 300 sudija ako ne i više je stvarno preveliki za ovako mali broj takmičenja pogotovu što postoji preveliki broj onih koji previše "dobro" misle o sebi, bez obzira na to kako stvarno sude.
Iz tog razloga u Beogradu kada se primera radi održava preponska, kasačka i galopska utakmica, biće tri kompleta od po najmanje tri sudije za svaku oblast posebno što je istini za volju pomalo preterano. To nam otprilike liča kao kada bi za mali futbal postojale jedne sudije a za veliki druge, a naš predlog je krajnje racionalan, glavni kolegijum može da ima tri sudije svaki ekspert za jednu oblast a pomažu im sudija na cilju i sudija u kolima, stim da onaj koji je na cilju može da ima različite zadatke. Nažalost sudije se očito plaše javnosti pa se ne pamti da je poslednjih šest godina neki novinar prisustvovao njihovoj bilo kojoj sednici ili sastanku.
No vratimo se Beogradu. Ono što se još može uzeti u obzir kao obećanje koje će se "ostvariti" je zvanična izjava direktora hipodroma u dva navrata da je grad u fazi obezbeđenje 800.000€ koji bi bili utrošeni za izgradnju glavne tribine na mesto bivše glavne (znači ne njenu rekonstrukciju) na kojoj bi bilo mesta za oko 2000 gledalaca, stajanje, sedenje i VIP sa sudijama i novinarima, što u odnosu na sadašnju situaciju pretstavlja epohalni napredak.
Nažalost najveći problem za veliki broj ljubitelja Konjizma klađenje još uvek nema izgleda da se reši, a zabunu unose i oni koji pretenduju da budu organizatori klađenja u konjičkom sportu. Iako se radi o poslu koji je na zapadu veoma profitabilan pa čak i učestvuje u finansiranju ovog sporta, kod nas još uvek ne postoje oni koji vide interes u organizovanju ove vrste zabave. Da li će hipodrom uspeti da zakuca na prava vrata videćemo. Naravno svi napred navedeni detalji stvaraju i određena anti raspoloženja, čiji inspiratori upravo po nekim detaljima iz redovnog rada traže razloga za osporavanje postojanje dovoljno profesionalnosti u rukovođenju hipodromom pa je tu i priča o previše familijrnosti na VIP tribini, nespremnost da se sa sudijama "preseče" spor i održavanje staza na hipodromu.
No, kao zaključak se nesumnjivo nameće i to da u ipak kratkom vremenu (oko šest meseci) ima puno inicijativa koje imaju i rezultate da bismo mogli da prosudimo da li perjanica konjičkog sporta beogradski hipodrom ide u dobrom pravcu.